Cavan-ov zvuk se mogao cuti vec davne 1964-te, kada su Cavan Grogan, Lyndon Needs, i Terry Walley odlucili da formiraju grupu koja je prvo bila nazvana "Count Dracula and the Vampires" a kasnije poznata kao "The Sundogs". 1968-e Cavan, Lyndon, i Terry se udruzuju sa pijanistom Brian Thomas i basistom Don Kinsella i nastupaju kao "The Sundogs". Cavan i ostali u grupi su prvo bili rock and roll fanovi, a svirali su muziku zato sto su je obozavali, a ne zato sto je to bila "in stvar".

Imali su "Ludog" Cavan Grogan-a; dinamicnog, opasnog izgleda, sa cudnim cipelama, i naduzim sakoom u biznisu. Lyndon Needs, svez iz skole i iz prodavnice gitara; spreman da svira sve te "lude" solaze. I naravno, Mr. Bassman. Prvo je to bio Don Kinsella, cvrst oslonac citavih sest godina, a sada novi momak Graham Price, koji se uklopio dosta lepo sa svojim cetvorozicnim basom.

Izvor inspiracije u to vreme je bio editor "Boppin News" magazina, Dan Coffey, koji je dosta dugo slao cesto neizdat i redak rockabilly direktno iz Ameriku u Newport.

Kada se bendu u sedamdesetim pridruzio Don Kinsella i Mike Coffey, bio je to pocetak "Crazy Cavan and the Rhythm Rockers". U roku od cetiri godine oni su izgradili imidz kao poluprofesionalni bend, svirajuci njhihovu vlastitu muziku, koja je bila inspirisana, rockabiilly-jem, rock and roll-om i country muzikom, postaje poznata kao "crazy rhythm" (ludi ritam). Krajem 1973-ce vec su imali dosta fanova, a i povecavala se zelja za izdavanje prvog albuma. To je sve rezultovalo izdavanjem singla i ploce na njihovom vlastitom "label-u" "Crazy Rhythm". Potraznja je bila mnogo veca nego sto je odstampano, tako da je ova ploca postala popularna kod kolekcionara. Iako nisu svirali u mnogim zemljama, fanovi odsvuda su se oglasavali. Da bi ih sto vise ljudi culo odlucuju da postanu profesionalni i krenu sa svirkama. Mart 1975-te se pamti kao najvazniji period njihovog razvoja. Za koncert u cuvenom "Lyceum" u Londonu fanovi su putovali i nekoliko stotina kilometara da bi ih videli, a koncert postize ogroman uspeh.

Utorak, Februar 26, 1976: Crazy Cavan 'n' The Rhythm Rockers, sa nervoznim osmehom na njihovim licima su usli u Finsbury Park kancelariju njihovog menadzera, Lee Allan. Danas bend potpisuje prvi veliki ugovor sa Charly Records. John Schroeder, njihov producent koji je inace radio na albumu Status Quo, je isto tu. Miran, recit covek, sa sedom kosom do kragne, obucen u kozno odelo. Pozdravljajuci jedni druge privukli su stolice i seli za sto. Sada cekaju na veliki momenat, sto se ubrzo i desava, Charly Records sef seda pored njih. Na stolu se nalazi velika hrpa ugovora. Svi se gledaju izmedju sebe, a tada Lee uzima ugovor i pocinje da objasnjava detalje. 'Ja mislim da su oni najuzbudljiviji bend u drzavi' Joop rece. On ih je inace gledao u Strand Lyceum, i mnogim drugim mestima preko citave drzave. Bio je odusevljen. Cavan Grogan je tip sa zlim izgledom i mocnim glasom; Lyndon Needs je mladic sa mnogo energije, i talenta; Terry Walley (ritam gitara), don Kinsella (bas) i Mike Coffey (bubnjevi), se lagano postavljaju iza dva frontmena, pocinje lagani ritam. Njihov stil je jednostavan i direktan, inspirisian Rockabilly-jem, Cantry-jem, i Rock 'n' Roll-om, koji daje poseban zvuk koji oni vole da zovu Crazy Rhythm. Nadam se da mogu, izvuci jos vise iz njih, nego sto je izvuceno do sada, John kaze. Problem je u tome da ja treba da grupu koja zvuci fantasticno uzivo sa istom atmosferom prenesem u studio i sve to snimim. U isto vreme snimiti komercialan album, ali da ne uvredi fanove. Jednostavno povecati njihovu popularnost bez unistavanja njihovog vec izgradjenog imidza. Jedan po jedan clan benda se potpisuje, sipaju se pica i nazdravlja se. Slikaju se, rukuju, a onda neko ih casti sa kikirikijem. Sada to mora da je sala, zato sto su Crazy Cavan 'n' The Rhythm Rockers na njihovom putu!