Pitanje: Primetio sam da vam se postava menjala u zadnjih nekoliko godina. Dugo vremena si ima Bobby Horton-a na gitarama onda Ron Dzuibla koji je takodje svirao saksofon i koji je davao bendu novu dimenziju. Od tada imas "skracenu" verziju (trio). U cemu je postava sada drugacija?

Deke Dickerson: Dosta sam kombinovao u zadnjih nekoliko godina. Dugo vremena sam imao citav bend sa jednim ili dvojicom "letecih" clanova, ali od Maja prosle godine, kombinovao sam razlicite postave za razlicite turneje. Proslo leto sam bio na turneji sa opremom koju sam posudio od Les Paul-a iz negde 1949-te, snimio sam delove na dvogrloj gitari, sto je bilo jako tesko, ali dosta zanimljivo. Prosle jeseni sam imao turneju sa Biller & Wakefield na gitari i "metalnoj" gitari, Billy Horton-a na basu, i bez bubnjeva. Onda u prolece ove godine sam otisao drugom "linijom" i uradio zestoki 3-clani Link Wray stil gde smo dosta kombinovali sa elektricnim basom. Zatim su me Los Straitjackets zamolili da im se pridruzim na turneji kao vokalista, gitarista i saksofonista, tako da je i to bio dozivljaj. U prosloj godini imam osecaj da sam svirao sa deset razlicitih bendova, sto u stvari i jesam. Za sada je publika bila veoma zahvalna. Mislim sve dok pravis dobre koncerte i ne pokusavas da varas publiku sa losim muzicarima oni ce te uvek voleti.

Pitanje: Sa kojim muzicarima sa kojima si radio u proslosti si se osecao da dajes svoje najbolje?

Deke Dickerson: Vidis to je tesko pitanje za mene, zato sto ja volim dosta vrsta stilova. Mnogo mi se svideo Bobby Horton i njegovo menjanje elektricne i "metalne" gitare, sto je davalo odlicnu "honky tonk dimenziju. Isto sam uzivao radeci sa Ron Dziubla, saksofonista, koji je znao da ubaci R&B i jump blues. Interesantno je zato sto ja uzivam u svemu tome, ali ponekad naravno bi mi neko prisao i rekao "Drago mi je da si se resio onog saksofoniste" a onda isto tako bi mi neko rekao "Gde ti je onaj saksofonista, bas mi nedostaje". Nemozes zadovoljiti svakoga stalno, tako da bar ja mogu biti zadovoljan, zar ne? Ako bi slusao svakakve savete poludeo bi. Moras slusati svoju sujetu.

Pitanje: Bio sam srecan kad sam cuo da na tvom novom albumu "Rhyme Rhythm Truth" tvoj stil se jos uvek nije promenuo, i isto zvuci kao i tvoja dva poslenja albuma. Da li ikada dodjes u iskusenja da napises neku "moderniju country" pesmu, sto bi mozda bilo komercijalno uspesnije?

Deke Dickerson: Mnogo ljudi su me savetovali da se otisnem u country vode, i ja isto tako mislim da imam odgovarajuci glas za tu muziku, ali ne moze se napraviti pravi country za takozvanu "country publiku" koja kupuje Shania Twain and Garth Brooks albume. Ti ljudi mrze prave country muzicare kao Wayne Hancock, the Derailers, Big Sandy, itd. Da Wayne Hancock pravi milionske tiraze budi siguran da bih razmisljao da podjem tim putem. Ne, country muzika kakvu je mi znamo je mrtva.

Pitanje: Na "Rhyme Rhythm Truth" imas goste, doowop legende, the Calvanes. Kako se ovo spajanje desilo i kako je bilo raditi sa Calvanes?

Deke Dickerson: Pa imao sam album gde su oni bili podrska Big Sandy-ju, sto je bio odlican album, a i znao sam da Calvanes jos uvek mogu da "zapevaju". Napisao sam 3 pesme za taj album koje su bas trebale vokalnu grupu, posle par telefonskih poziva, nekoliko dana posle toga nalazim se pred mikrofonom zajedno sa njima pevajuci "Wang Dang Dula". Bilo je fenomenalno. I rezultati i te kako mogu osetiti na svim pesmama a posebno na "Where to Aim" koja bi bila nista bez njih.

Pitanje: Dali si uvek svirao izvorni rock and roll i da li si ikad svirao neku drugu vrstu muzike?

Deke Dickerson: Dok sam uzrastao u Missouri-ju heavy metal je bio popularan, tako da su moji prvi "cover" bendovi bili vezani za tu muziku. Ali ja sam bio zainteresovan za ivornu muziku od malih nogu, a i otac me je htio uputiti na "pravi" put. Prva dva show-a na koje me je on vodio su bili Willie Dixon jedne nedelje i Bill Monroe sledece. Nije bilo lose. Mnoga deca ne dobiju takvu vrstu edukacije tako mladi. Ja inace volim svaku formu rock and roll-a, a i radije bi slusao the Ramones ili AC/DC nego neke rockabilly pozere koji sviraju tudju muziku i neznaju koristiti instrumente.

Pitanje: Kakvo je tvoje misljenje o Los Angeles rockabilly sceni, i kada ides na turneje da li milis da te vise vole lokalno ili globalno?

Deke Dickerson: Obozavam Los Angeles. Mi ovde imamo odlicnu scenu, sa ogromnim kontigentom "hot rod" ljudi, mladih rocker-a, swing plesaca, odlicnih domacih bendova, itd. Ali isto tako mislim da je Los Angeles razmazen. Ponekad imamo odlicnu publiku ali niko ne aplauzira niti se dere, zato sto to naprimer nije "cool". Ponegde recimo gradovi kao Dayton, Ohio, ljudi potpuno polude i uzive se u muziku sto ja preferiram jer rock and roll je muzika da se opustis i uzivas u njoj, a ne gledajuci u nekoga pored sebe zato sto mu cipele nisu u fazonu. To je bas bez veze.

Pitanje: Tvoje mesto u "Rockabilly Hall of Fame" je prilicno sigurno? sta su tvoji planovi za buducnost kao muzicar? Ima li jos nekih stvari u kojima bi hteo da se oprobas?

Deke Dickerson: Zaista bi zeleo da napravim album balada, nesto ozbiljno tipa Charlie Rich, rani Willie Nelson. Nista za rocker-e nego za recimo 3 sata ujutro kada su svetla prigusena. Skupio sam dosta ideja za takav nekakav album. Vi rockabilly ce te ga mrzeti, ha, ha.

Pitanje: Da li se ikad zapitas sta se desava sa ovom scenom koja izgleda opsednuta sa frizurama?

Deke Dickerson: Da bas neko jutro se probudim i kazem sebi, cekaj malo, ja sam rockabilly zvezda, nemam nikakvih tetovaza, imam viska kilograma, a i celav sam. Osecam se kao najsrecniji covek na planeti. To je nesto kao da pustis slepog coveka da bude reli vozac ili tako nesto. Nije u redu, jel de! Ha, ha?

Pitanje: Dajte nam svoje utiske na sledece topike:
Politika i rock and roll, da li se oni mogu mesati?

Deke Dickerson: Da, ali samo neke vrste politike sa nekom vrstom rock and roll-a. Glupo je mesati politiku sa rockabilly-jem koji je muzika optimizma i zezanja. Ne samo to nego i zamrzava vas album u vreme kada se takav neki dogadjaj desio. Najsmesniji dogadjaj Stray Cats karijere? "Storm the Embassy," 1981 pesma o Iranskoj zarobljenickoj krizi. Zvuci tako smesno danas, ali sam siguran da je isto tako zvucala sveze kad je tek izasla.

Pitanje: Rockabilly oblacenje, sta imas reci o tome?

Deke Dickerson: Ja se volim oblaciti "cool", ali isto tako necu nikome zameriti ako dodje sa posla u radnickom odelu. Dosta puta na koncertima, uglavnom oko Los Angeles-a, ljudi su tako nefer prema ovim "drugim" ljudima koji samo hoce da cuju dobru muziku. To mi se uopste ne svidja. Muzika ne sme da bude eksluzivna, treba da bude za svakoga ko hoce da se pridruzi.

Pitanje: I na kraju licno pitanje? Plavuse, Brinete ili Crvenokose?

Deke Dickerson: YES!