1979 Brian formira rockabilly "cover" bend sa svojim bratom Garyjem na bubnjevima i Bob Beecher na basu, nazivajuci sebe The Tom Cats. Isto su svirali i kao Bloodless Pharaohs zajedno sa Ken Kinally koji im se pridruzuje na klavijaturama. Brian napusta sve to da bi oformio novi bend The Stray Cats zajedno sa svojim prijateljima Jimom i Leeom. Cuvsi da rockabilly interesovanje raste u Velikoj Britaniji odlucuju da se spakuju i okusaju srecu tamo. Jednog dana posle svirke u Londonskom The Venue, nalaze Dave Edmundsa iza bine sipajuci sebi dzin i tonik. Predstavio se i izrazio zelju da ih producira pre nego sto naidju na nekoga ko bi upropastio njihov zvuk. Potpisuju za Artista i oktobra za pet dana snimaju svoj prvi album u Eden i Jam studio u Londonu.

Sledeci mesec izdaju svoj prvi singl "Runaway Boys" i ostalo je istorija. Runaway Boys je neo-rockabilly klasik koji je bio savrsen za to vreme i koji je izbacio mnostvo novih bendova tog zanra. Pesma dospeva na mesto broj 9 britanske liste uz pomoc TVa i soua tipa Top Of The Pops i drugih.

Objavljen februara 81-ve, album sadrzi miks hit singlova, nekoliko obrada i par originala. Album producira Dave Edmunds uglavnom, dok cetvrtinu albuma finansiraju Stray Catsi.

Idemo redom. Fishnet Stockings je bila zestoka rock pesma sa dinamicnim gitarskim soloima, spasavajuci sto bi inace bila prosecna pesma. Obrada Charles Underwoodovog Ubangi Stomp je dosta slicna osim sto su je napravili malo vise politicki korektnom. Slim Jim zvuci odlicno sa svojim konstantnim ratnim vriskovima sto daje pesmi poseban dojam. Storm the Emassy je politicka pesma koja je bila popularna u to vreme. Mozda ne tako los potez uzimajuci u obzir da su sve ostale pesme o dzuboksovima i najlon carapama. Isto bi se moglo i reci o Ramble In Brighton koja daje portret ulicnim tucama i gengovima. Odlicna pesma u kojoj ponovo Brian dolazi do punog izrazaja, a takodje i Slim Jima. Roy Montellov Mellow Saxophone postaje "Wild" zahvaljujuci gostu Gary Barnacle.

Cochranova "Jeanie Jeanie jeanie" i Gene Vincetova "Doble Talkin'" su dva odlicna izbora a ujedno i tribjut ovog benda prema glavnim inspiratorima benda. "Crowl Up and Die" zvuci magicno a Brianova izvedba dubokog glasa je jedna od mojih njegovih omiljenih. "My One Desire"(B strana od Runaway Boys singla) od Dorsey Burnette je lepa laksa pesma dobrim bas ritmom Lee i Jima.

Treci singl sa ovog albuma je bio "Stray Cat Strut", sa bluz atmosferom i koja je ujedno i jedina pesma napisana dok su jos bili u Americi. Napisana u Lee-evoj garazi, ima hipnotican bit, a pesma dospeva na 11 mesto britanske top liste. Ovo je stvarno mogao biti broj jedan pesma bez problema. Danas kada me ljudi pitaju kakvu muziku slusam a ja odgovorim rockabilly, uglavnom pocinju da mi pevaju dio iz "Stray Cat Strut". Na B stranu ovog singla dospeva pesma koja nije na albumu, "Drink That Bottle Down" uzivo blues pesma koju peva Lee Rocker, dok Brian svira najbolje Eddie Cochran dionice.

U junu ponovo dospevaju na top listu sa pesmom "The Race is on", obrada George Jones pesme koja dospeva na 34 mesto kao Dave Edmunds i The Stray Cats.

Takodje imedju prva dva albuma imali su i veliku turneju po Americi svirajuci kao predgrupa Rolling Stonesima. Za to vreme su se pojavili i na Friday souu, gde su odsvirali 4 pesme i sto je jos vise vazno, pokazali natpis na kome je pisalo da jos nemaju izdavaca sa ove strane okeana. EMI je sve to pratio.

Uspeh prvog albuma donosi ubrzo i drugi, Gonna Ball, koji biva produciran od Stray Catsa, sto je cudno uzimajuci u obzir veliki uspeh prvog albuma. Secam se kada sam kupio ovaj album i bio odmah odusevljen naslovnom fotografijom. Sve u svemu album je losiji od prvog, ali ima dobrih momena kao naprimer "Baby Blue Eyes" i "Little Miss Prissy". "Cryin' Shame", blues pesma sa usnom harmonikom je jedan od svetlijih momenata ove ploce. "One More Day" prilicno slaba sa klavijaturama, saksofonima i Lee-em na vokalima.

Druga strana ploce pocinje sa "You Don't Believe Me", blues-rock pesma koja dospeva na 57 mesto top liste ali nakon tri nedelje nestaje sa iste. Tu je i naslovna pesma "Gonna Ball" a i "Crazy Mixed Up Kid", a onda "Wicked Whiskey", galopirajuci instrumental koji se nazalost ne nalazi ni na jednom od njihovih kompilacija, uzimajuci u obzir da je ovo vrlo dobar instrumental kada je rec o rockabilly muzici.

Isto se ne moze reci za "Rev It Up and Go", zato sto prvo nije instrumental, a drugo sto je pesma sa losim tajmingom i losim krajem. Setzerova "Lonely Summer Nights" je mozda na albumu i najbolja pesma, predivna balada zacinjena saksofonom. Album se nije bas dopao kriticarima i novinarima sto su Catsi shvatili mozda previse licno. Kada ih je Andy Peebles intevjuisao pitali su se zasto je stampa tako negativna prema njima, neznajuci sta su to toliko lose uradili. Stampa nije nikada davala mnogo postovanja rock 'n' roll/rockabilly muzici.

Nisu trebali da mnogo brinu posto posle ovoga sledi turneja po Evropi, Japanu i Australiji, a onda ponovo dolaze u Ameriku, gde se pojavljuju na ABC televiziji a potom i potpisuju sa EMI. Aprila 82 godine u Americi izdaju "Bulit For Speed", miks dva prva albuma. Krecu na turneju sa dosta TV izlaganja, dospevaju i na top liste, i prodaju par miliona albuma. Izgledalo je da su Catsi zaboravili Englesku jer im je ocigledno bolje islo u Americi, i jedini put kada su se pojavili u medijima je bila slika Slim Jima i Brit Ekland, bivse devojke Rod Stuarta.

Cekao sam dve godine i bam, Catsi dodjose. Bio je to super osecaj, slusajuci top liste samo da bih cuo gde se oni nalaze. Uvek sa se osecao lose posto se nisu penjali kao sto sam ja ocekivao. Prvi singl "(She's) Sexy & 17" je bio jedini na listi, dospevajuci na 29 mesto (broj 5 u Americi). Citav album je napisan od strane Stray Catsa (uglavnom Briana) i bio je to povratak u Maison Rouge Studio u Londonu zajedno sa Dave Edmundsom iza stakla i Geraint Watkinsom na klaviru. Odlican album koji nas je vratio da opet verujemo u njih. Ponovo odlicna fotografija na albumu, sa Brianom menjajuci gumu.

"Rebels Rule" je bila u Bo Didley fazonu a "Too Hip, gotta Go" je bio odlicna rock pesma. "Look at That Cadillac" isto dobra pesma sa Mel Collinsom na saksofonu i Watkinsom na klaviru. "Something's Wrong With my Radio" je zestok roker, dajuci Brianu i Slim Jimu dosta prostora da pokazu sve sta znaju.. U isto vreme obozavao sam "18 Miles To Memphis" zato sto pominje Memphis, a i zbog fenomenalnog Lee Rocker bita i galopirajuceg country ritma.

Druga strana pocinje sa "(She's) Sexy & 17", pesmom sa jos jednim fenomenalnim soloom. "Dig Dirty Doggie" bih nazvao rock nonsence. Onda ide Slim Jim omiljena, doo-wop balada, "I Won't Stand In Your Way" sa 14 Carat Soul horom koji nije bio u pocetku u planu ali na Brianovo instistiranje kasnije dodat. Provodi 13 nedelja na Americkim listama, dospevajuci na 35 mesto. Od tada Brian uvek govori da je veoma ponosan na ovu pesmu i da je zeleo da bude veliki hit. "Hotrod Gang" je bila Gene Vicent stil pesma, a na kraju "How Long You Wanna Live Anyway?", teze nego bilo sta do sada, i priprema nas za nesto sto ce ubrzo uslediti.

Negde oktobra 84-te Stray Cats se razilaze zbog nekih licnih neslaganja a i zbog bez sumnje njihove silazece popularnosti. Earl Slick se pridruzuje Jim i Leeu i prave Phantom Rocker & Slick album za EMI. Prilicno los album ali ga necu prodati zato sto Slim Jim na njemu izgleda kao Joan Collins. Skoro godinu dana kasnije i Brian izdaje svoj solo album, The Knife Feels Like Justice, takodje za EMI, za koje dobija dobre ocene. Nije bilo rockabillyja, ali muzika je odlicna, tekstovi zvuce zrelije i uzivao sam u njemu zato sto je to bio Brian Setzer.

Uprkos razlazu Catsi se udruzuju ponovo i za Capitol Studio u Los Angelesu izdaju Rock Therapy album koji produciraju oni sami. Ovo je bilo iznenadjenje, ali zahvaljujuci Andy Records u Aberystwythu uspevam da dodjem do albuma negde septembra 1986-te. Bio sam nestrpljiv da je stavim na gramofon posto nisam bio siguran da li je u pitanju bio rockabilly ili nesto drugo. Sama fotografija na albumu nije obecavala da je u pitanju rockabilly. Rock Therapy je triumfalna i ostaje dosledna Johnny Burnette & Rock 'n' Roll Trio originalu. "Reckless", iz Setzerovog pera, zvuci vise kao John Mellncamp nego John Cash, ne bas moja muzika. Tu se nalazi i Gene Vincentova "Race With The Devil i Buddy Hollyjeva "Looking For Someone To Love", sve na visokom nivou.

Zbog albuma koji je uradjen na brzinu, na albumu se nalazi dosta obrada, ali sve funkcionise savrseno, od kojih su mnoge bolje nego originali. Setzerova pesma "I Wanna Cry" na kojoj Lee Rocker peva je prosecna pesma, ali zato "I'm a Rocker" je nepolirana pesma sa odlicnim Setzerovim solazama. "Beautful Delilah" daje pomen Chuck Berryju, a Charlie Feathers je sledeci na listi, sa "One Hand Loose", jos jedna odlicna obrada. Dva Setzerova originala za kraj, "Broken Man" contry/folk pesma sa socijalnim komentima slicno koristenim kao u njegovim solo projektima. Pesma dominira bendzom koji je on dobio na poklon od Lee i Jima. "Change Of Harts" nije rockabilly ali sasvim solidna pesma.

Sledeci mesec Phantom Rocker & Slick imaju svoj drugi album, Cover Girl, koji nisam kupovao. U decembru vidjam Catse ponovo u Whiskey A Go Go sa Bruce Willisom i Briana kako nastupa zajedno sa Dave Edmundsom na MTVju za Novu 1987 godinu. 1987 je prosla prilicno mirno a jedino vredno pomena je njegovo ucesce u filmu La Bamba u kom glumi coveka uz koga vezba citav zivot, Eddie Cochrana. Stvari izgledaju malo zanimljivije kod Brianovog novog solo albuma Live Nude Guitars koji je izasao negde u prolece 88 godine. Malo tvrdji album sa nekoliko jacih rock pesama kao Rockability, Rebeline i Eddie Cochran obrade "Nervous Breakdown".

Aprila 1989-te izlazi Blast Off, novi album pun brzih i zestokih pesama. Album ponovi producira Dave Edmunds a snimljen u Ocean Way Studios u California.

Naslovna pesma zapocinje 100 na sat brzinom. Ide "Gina" koja je OK pesma, a "Everybody Needs Rock 'n' Roll" je samo prepis i nesto brza od Glen Glennove "Everybody's Movin'". "Gene and Eddie" je napravljena od kombinacije Gene i Eddieviih pesama sto sve funkcionise iznenadjujuce dobro. Vido uz ovu pesmu je pun zivih snimaka iz studia isprepletenih zivim snimcima Eddieja i Genea. "Rockabilly Rules", super zabava.

"Bring it Back Again" je pesma koja vuce u komercijalne vode i koju su mnogi videli na top listama, sto se i desava ali dospeva samo do 64 mesta. Slip, Slip, Slippin' odlicna verzija Eddie Bond klasika. "Rockabilly World" zvuci tecno dok "Rockin' All Over The World" - kao neki status quo - ali ne tako losa. "Nine Lives" sa primesama dzeza, neodoljivo podseca na "Stray Cat Strut".

Leto 90-te provode u sestonedeljnoj turneji sa Stevie Ray Vaughanom i glumeci u mjuziklu/komediji "Mother Goose" kao macke. Godina se zavrsava sa izdavanjem njihovog najgoreg albuma "Let's Go Faster" za Liberation Records. Nile Rodgers na produkciji, a jedina dobra stvar na albumu je fotografija Catsa.

Sledece dve godine su radili turneju po Japanu, Australiji, Americi i Britaniji a onda u Jun 1992-ge za Pump Records izlazi Choo Choo Hot Fish u produkciji Dave Edmundsa. Album je snimljen u Pyramid Studios u Chattanooga, Tennesee a nazvan je po obliznjem kaficu. Ovaj put su se potrudili mnogo bolje a jedan od boljih momenata na albumu su duo sa Edmunsom, "Cry Baby". "Lust 'n' Love", mracniji rockabilly, dok su "Please Don't Touch" i "My Heart Is Liar" dosta jaki. Na albumu se nalaze i dva instrumentala, romanticni "Jade Idol" i Santo & Johnny klasik "Sleepwalk" koji kasnije Brian snima ponovo sa BSO i dobija Grammy nagradu za njega. "Cross Of Love" i "Let's Go Faster" iz proslog albuma su ponovo uradjeni ali ni bolja produkcija ih nije mogla spasiti, iako je "Let's Go Faster" nesto bolji. Zakljucna "Mystery Train" je petominutna izlozba snage sa Leeom i Slim Jimmom donoseci nam ludacki ritam kao u najboljim godinama, i Braianom na nivou kao i uvek. Pisac ovog clanka zaboravlja pesmu "Elvis On Velvet", koja eksperimentise sa ritam masinama sto je bilo popularno u to vreme. Pesma zvuci sveze i dan danas i definitivno je moja omiljena sa ovoga albuma. Rockabilly pjuristi lose svaruju ovu pesmu optuzujuci ih za mesanje tehno/metal zvukova. Vreme nek kaze svoje.

Velika turneja po Evropi dolazi na red, a onda i izlazak njihovog zadnjeg albuma Original Cool. Na albumu se nalazi 15 pesama, sve obrade, koje uglavnom nista ne pridodaju originalima, a od svih mogu se izdvojiti "I Fought the Law", "Your True Love", "Blue Jean Bop", "Let It Rock", "Stood Up" i brza "Flying Saucer Rock 'n' Roll".

1998 u House Of The Blues u cast Carl Perkinsa Catsi se ponovo ujedinjuju ali ovaj put samo za jedno vece. Za one koji se nadaju ponovom ujedinjenju Stray Catsa, moram da kazem da su male nade, uzimajuci u obzir veliki uspeh koji uziva Brian Setzer sa svojim BSO i Brian Setzer Triom.

Shaun Mather