Sve je pocelo negde oko 1950 u Engleskoj. Grupe tinejdzera su se pojavile u istocnom Londonu i zvali su se Cosh Boys. Bilo ih lako prepoznati. Oblacili su se dosta drugacije od ostalih u to doba: dugi sakoi sa velvet kragnom i podvrnutim pantolonama kao u doba Edward-a VII (1901-1910), svetle carape i uska kravata. Kosa im je bila duga i uljem namazana. Ti Cosh Boys su pravili probleme Engleskom drustvu kao naprimer: tuce, borbe s nozevima, tuce izmedju gengova ali i protiv policije, pljacke? Posle drugog svetkog rata Engleska se probudila sa glavoboljom. Mediji su trazili novo ime ovim gengovima ciji se broj povecavao iz dana u dan. Rec koju su izabrali je bila Teddy Boy.
Prica se da prvi list koji je poceo koristiti naziv Teddy Boy bio Daily Express
Septembra 23 1953 godine. U ovo vreme Elvis Presley je jos uvek bio vozac kamiona.
I onda se pojavio i Rock and Roll koji je automatski postao zastitni znak Tedsa.
Bill Haley, Elvis, Buddy Holly, Eddie Cochran, Gene Vincent, Jerry Lee Lewis,
Little Richard, Chuck Berry, i Britanski izvodjaci kao Tommy Steele, Cliff Richard
i Drifters (posle the Shadows), Billy Fury, Marty Wilde (i mnogi drugi) su postali
idoli tinejdzera. Bio je to pocetak necega novog, dah slobode. U Britaniji Septembra
1956, Bill Haley je imao 5 albuma u Top 20 a film Rock Around The Clock prikazivan
u 300 bioskopa, ali u 60-tim ukus publike se promenio i mnogi Tedsi posle vojske
u Britanskoj armiji, okacili su o klin svoje drejpove i osisali se. Dali je
ovo kraj Ted kulture? Naravno da ne!
50's R'N'R je i dalje imao dosta pratioca; mnogi od njih, Rocker-i su se oblacili
u uniformu "Americkog Bad Boy-a": crna kozna jakna, majica kratkih
rukava, dzins i cizme.
U 1967, Bill Haley-ov Shake, Rattle and Roll je ponovo dospeva na Britanke
top liste a pri kraju sezdesetih neki bendovi su svirali autentican Rock and
Roll za novu generaciju Tedsa koja se pridruzila starim Tedsima. Bandovi kao
the Wild Angels, the Houseshakers, the R'N'R Gang (u Francuskoj), Shakin' Stevens
& the Sunsets, the R'NR Allstars su nas podsetili na stari duh R'N'R ; i
upotpunili veliki uspeh 50-ih (',Johnny B. Goode',' Little Queenie'. 'Tutti
Frutti','Peggy Sue', 'Be Bop A Lula, 'C'mon Everybody', 'Summertime Blues',
'Great Balls Of Fire', ...). Ovaj povratak na tradicionalnu rutu R'N'R je nazvan
Rock'n'Roll Revival.
U 70-tim, nova genracija Tedsa je izgradila jak identitet: lak za kosu je zamenio
briliantin, sakoi su bili svetliji i duzi, a nogavice su ponekad bile uze. Ova
nova generacija je pronasla izvor R'N'R-la i Country muzike. Ljudi kao Carl
Perkins, Johnny & Dorsey Burnette, Charlie Feathers, Hank Mizell, Warren
Smith, Billy Lee Riley, Charlie Rich, George Jones, Carl Mann, Hayden Thomson,
Janis Martin, Wanda Jackson, Sleepy Labeef (i mnogi drugi) su odjednom postali
cuveni u Engleskoj a posle i u ostatku Evrope. U isto vremen u Americi, sjajna
izdavacka kuca Rollin' Rock je snimala odlicne umetnika kao Ray Campy, Mac Curtis?
Stvorio se novi pokret, takozvani Rockabilly Rebels. Neki od njih su bili policki
okrenuti prema British National Front i rasistickoj segragaciji. Oni su nosili
zastavu Konfederacije dok muzicari kao Matchbox i Ray Campi, vodje Rockabilly
Rebels-a nisu uopste bili rasisti.
U ranim 70-tim, dosta Tedsa (uglavnom starije generacije) nije slusalo Rockabilly,
nego su trazili Rock and Roll. Danas je drugacije: Rockabilly (50's R'N'R, instrumentals
of the early 60's, Jumpin' Jive, Country Music) pripada Teds kulturi.
Novi bendovi kao Crazy Cavan & the Rhythm Rockers, the Flying Saucers,
the Riot Rockers su izvozili po citavoj Evropi njihove pesme, i njihovu vlastitu
muziku. Oni su izmislili novi zvuk koji se i danas zove British Rockabilly.
Neki Tediji vise vole da koriste naziv Rockabilly Revival. Neki Tediji bi zeleli
da promovisu ovaj Evropski zvuk isto nazvan Teddy Boy Rock'n'Roll, koji je imao
dosta pristalica u 70-tim i dalje ima dosta fanova u Evropi iako dosta pjurista
mrze ovaj stil jer nije dovoljno 50's za njih. British Rockabilly se moze svirati
sa elektricnim basom dok pjuristi preferiraju kontrabas.
Izgleda da mnogi Tediji danas se sve vise vracaju izvorima njihovog pokreta
i odbacuju still 70-tih za onaj iz 50-tih. Niko ne zna kakva ce buducnost biti,
no jedno je jasno Rock'n'Roll ce ziveti vecno.
