Kao podrska Red Foleyu, Atkins dobija svoju prvu sansu u Grand Ole Opry, 1946-te godine. Iste te godine, pravi i svoje prve snimke za Bullet kompaniju. Pored toga ucestvuje redovno i na WRVA radiju u Richmondu, VA, sa koga biva vise puta otpustan zbog neslaganja sa vlasnicima radio stanice oko njegovog muzickog stila. Kasnije se seli u Springfield i zaposljava na TWTO radiju. Poslata traka sa Atkinsonovom muzikom dospeva u ruke Steve Sholesa, glavnog coveka za country muziku u RCA, koji je cuo za njega i ranije ali bez uspeha da stupi u kontakt sa njim. U medjuvremenu dok je Sholes cuo snimke, Atkins se vec bio preselio u Denver, CO gde je svirao sa Shorty Thompson and His Rangers. Posle poziva iz RCA-eja, seli se nazad u Nashville na snimanje.

Po povratku u Nashville, Chet snima 8 pesama, od cega na 5 i peva. Odusevljen njegovim gitarskim umecem, Sholes daje zadatak Chetu da bude studijski gitarista za sve RCA studio Nashville snimke 1949-te godine. Dok je radio za RCA, svirao je na mnogim hit albumima, i pomogao u razvijanju Nashville zvuka. RCA, zahvalana na njegovom doprinosu, promovise ga za konsultanta za Nashville diviziju 1953 godine. Dve godine kasnije, postize prvi uspeh sa 'Mr. Sandman' verzijom, koja je pracenja 'Silver Bell'-om, duetom sa Hank Show. Kasnih pedesetih Chet Atkins je u industriji bio poznat kao prvoklasni gitarista. Pored svega toga Chet je dizajnirao gitare za Gibson i Gretsch; modele koji se i dan danas prodaju.

1957 Steve sholes napusta Nashville i odlazi u New York, ostavljajuci Atkinsa kao menadzera RCA-ja za Nashville. Bez obzira Chet nije zanemario izvodjenje a njegova popularnost je nastavila da raste tokom ranih sezdesetih. 1960 svira na Newport Jazz Festival, a 1961 svira u Beloj Kuci. 1965 Atkins izbacuje Top 5 hit sa obradom Randolphove 'Yakety Sax', prekrstene u 'Yakety Axe', koja postaje popularna i na pop top listama. Atkinsova uloga iza scene je takodje napredovala, posto biva producent na vecini RCA Nashville zvezda, ukljucujuci Elvisa i Eddy Arnolda, i otkrivanju talenata kao Don Gibson, Wylon Jennings, Floyd Cramer, Charley Pride, Bobby Bare, i Connie Smith. Zbog njegovog konstantnog uspeha, Atkinsa promovisu u podpredsednika RCA-ja za contry. Sledece godine, Atkins izbacuje svoj zadnji veliki hit singl, 'Country Gentleman'. Kasnih sezdesetih i sedamdesetih, izbacuje nekoliko manjih hitova ali samo pesma 'Prissy' (1968), uspeva da udje u Top 40. Najveci doprinos tokom ranih sedamdesetih je bilo sa Homerom i Jethro. Izmedju 1970 - 1972, pod imenom Nshville String Band, trio izdaje pet albuma. Posle Homerove smrti, Atkins nastavlja da radi sa Jethro. Atkins nastavlja da radi tokom sedamdesetih ali njegova kreativnost biva gusena od strane RCA-a. Atkins je zelio da snimi jazz album, sto nije bas najbolje shvaceno od njegove izdavacke kompanije. 1982 napusta RCA i potpisuje za Columbiu, izdajuci prvi album za njih pod nazivom 'Work It Out With Chet Atkins'. Za vreme dok je bio u Columbiji, Atkins se razilazi sa tradicionalnim country zvukom i demonstrira svoju vestinu svirajuci jazz muziku. Countri-ju se vracao povremeno, posebice na duet albumima sa Mark Knopflerom i Jerry Reedom. Atkinsovi snimci za Columbiu su demonstrali vise avanturisticki nastrojenog Atkinsa nego sto je to RCA faza prikazala.

Tokom svoje karijere, Atkins je mnogobrojno nagradjivan, ukljucujuci 11 Grammy nagrada i 9 CMA 'Intrumentala Godine' odlikovanja, kao i nagradu za 'Zivotno Ostvarenje' od NARAS.

Mr. Guitar kako su ga mnogi znali, kod kuce, posle duge bitke sa rakom umire u svojoj 77 godini.