"Rekao je da su Meksicki Amerikanci ustvari indijanci sto znaci azijati ili kinezi. Kroz istoriju on kaze, azijati su bili manje korisni nego recimo Evropljani. Meskicki Amerikanci su prirodno agresivniji, a u jednom momentu je poredio Meksikance kao divlje macke a anglosakconce kao pitome, govoreci da divlje ma koliko se treniralo nece nikada postati potomo.

Noci 1-vog Avgusta, 1942, Zoot Suit-er Henry Leyvas, 20, i neki njegovi prijatelji su bili umesani u tucu sa drugom grupom pacucosa u Williams Ranch. Kasnije to jutro, mladic Jose Diaz je nadjen kako krvari i bez svesti na putu. Kasnije je taj mladic umro.

Autopsija je pokazala da je Diaz bio pijan u vreme smrti koja je izazvana povredom glave. Iako je jedan doktor rekao da su povrede uzrokovane tako sto ga je auto udarilo, Henry Leyvas i ostalih 24 clana "38-og Street Genga" su bili uhapseni i optuzeni za ubistvo Jose Diaz. Vodjeno pritiskom medija, zelja mase za pravdu i osvetu protiv zoot suit-era uzrokovala je da Los Angeles policija izvrsi hapsenje vise od 600 ljudi u noci izmedju 10 i 11-tog Avgusta. Svi su bili osudjeni slicnim optuzbama kao, sumljivi, oruzana pljacka, itd., a 175 ljudi je zadrzano na osnovu ovih optuzbi. Od 600 uhapsenih svi su buli Spanske nacionalnosti.

Do i za vreme sudjenja, Henry Leyvas i njegovim braniocima nije bili dozvoljeno da se presvuku po naredjenju sudije, Charles Fricke. Frickle se slozio sa distriktom da bi porota trebala da vidi osudjenike u zoot odeci. Sudjenje koje je trajalo od 22 do 24-tog osudjenicima ukljucujuci Henry Leyvas je sudjeno zajedno. Nije im bilo dozvoljeno da sede ili pricaju sa njihovim advokatima. Kad god je njihovo ime bilo prozvano osudjenici su bili duzni da ustanu bez obzira od kakve vaznosti je bila rec. Sudija Fricke je pozvao E. Duran Ayres-a da svedoci kao strucni svedok za ubistvo. Sudjenje je trajalo 5 meseci i u Januaru 1943, 9 privedenih ukljucujuci Henry Leyvas je osudjeno na drugi stepen ubistva. Osudjeni su od 5 god do dozivotne kazne i brzo odvezeni u zloglasni San Quentin zatvor. Citav ovaj slucaj je dokumentovan u 1981 filmu, Zoot Suit Od Luis Valdez-a.

U noci 3 Juna 1943 godine, jedanaest mornara su rekli da su bili napadnuti od grupe Meksickih pachuchosa. Posle toga sledi osveta, a grupa od oko 200 uniformisanih mornara polazi u Meksicku eriju, istocni Los Angales. Svaki zoot suit-er je bio na meti. Te noci i sledecis nekoliko, mnogi zoot suiteri su bili tuceni i skidani goli na licu mesta. Tada je uhapseno devet mornara, ali nijedan nije bio kaznjen. Juna 4 i 5-tog, mornari zajedno sa vojnicima koji su se pridruzili, obilaze ponovo istocni L.A. razbijaju i tuku svakoga ko im se nadje na putu. Ponovo niko ne biva optuzen, a u lokalnim novinama ovi vojnici i mornari su predstaljeni kao heroji koji staju na put "Meksickog talasa kriminala". Sestog i sedmog Juna ovo se ponovo ponovilo a Time magazin je izjavio da je policija samo pravila drustvo vojnicima i mornarima, gledali tuce i na kraju zatvarala pretucene Meksikance. Prema recima Rodolpho Acuna, sedamnaestogodisnji Enrico Herrera, pretucen i uhapsen, provodi 3 sata u policijskoj stanici, gde ga je njegova majka nasla, golog i krvavog. Tada je uhapseno 600 Chicano mladica bez razloga a policija izjavljuje da je to ucinjeno "preventive radi".

Konacno u ponoc 7 Juna, vojska je uradila ono sto vlasti u Los Angelesu nisu ni pomisljali, usli su da zaustave nerede koje je cinila njihova vojska. Iako mornari i vojnici nisu pretrpeli neke kazne, mogla se cuti neka vrsta zvanicnog zaljenja i osude. 16 Juna, 1943 Eleanor Roosevelt je napisala u svom clanku da ovaj slucaj ide dalje od nekih zoot odela, ovo je rasni protest, rekla je. Kasnije je optuzena da je komunista i da potpaljuje rasnu tenziju. Guverner Earl Warren je sastavio komitet za istragu nereda i predlozio kazne za sve koji su bili ukljuceni medjutim osim osudjenih Meksikanaca, niko drugi nije bio kaznjen ikad.