Tako sam i uradio. Pomislio sam, neverovatno, sigurno najpoznatiji lik na rock and roll sceni a nemas dovoljno novaca da platis obicna pica. Tu nesto ne stima.

Oni koji nisu voleli Ron-a (a bilo je ih je po dosta, sto i on priznaje) ce verovatno reci da je on obican iznudjac i licemer, ali o njemu ja mogu samo da kazem da mi je pomogao nebrojeno puta, ni jedan put se nije radilo o parama, tako da sam bio srecan da pomognem i ja njemu.

Izgledao je zastrasujuce, glomazan, sa tetovazama i tim tamnim djavolskim naocarama. Njegovo lice koje bi se stopilo u jednu ogromnu grimasu, a njegov glas neka vrsta Welsh naglaska sa pritajenim osmehom.

Ron je jednom recju bio fascinantna osoba, poznavao je sve i svakoga na sceni, znao gomilu prica i dogadjaja tako da ga je bilo uzivanje slusati.

Neke njegove price sam slusao sa dosta rezerve kao recimo po njemu jedina osoba koja je bila placena na nezaboravnom ?Sun Sound Show? u Raingow u Londonu je bio Jack Scott, zato sto je imao predstavnika mafije da ne bude problema oko placanja. Jeli ova prica istinita? A otkud da ja znam? Proslo je dosta godina otkako sam ja napustio mafiju!
Drugi su naravno mislili o Ron-u kao razbojniku, nekome ko trazi publicitet koristeci rock and roll da bi prezivio. Drugi su ga smatrali za ?Kralja Tedsa? (jedan London Tedi zezao se recima, ?Ron, jel mogu ja da budem kralj Tedsa ove nedelje??).

Devojka od mog poslovnog partnera bi se najezila pri pominjanju njegovog imena. ?On bazdi?, zalila se.

Gore pomenuta devojka je jednom u kuci moga prijatelja, u znak zahvalnosti ostavila upisan krevet i menstrualni otpad. Fuj.

Jedan drugi rocker, vodeci pevac benda koji je jos uvek na sceni, jednom je potrosio deset minuta blateci Ron-ovu reputaciju govoreci mi kakva je to spodoba od coveka.

Onda bi se popeo na binu i pricao sve najbolje o British National Party!

Sve ovo me toliko nije nerviralo a jos manje Ron-a, koji se nije mnogo obazirao na ovakve stvari. On je bio jedini Tedi koga sam ja znao da je imao ?equity card?, pojavio u crtanom filmu, pomenut u seriji ?Mucke?, i ko je jednom imao cetrdeset fan klubova u Evropi (tako mi je on rekao tako da sam spreman da verujem).

Cak i ja sam bio iznenadjen kada sam doznao na dan njegove smrti da je imao devetoro dece. Jednom mi je pricao da je uspio da se sastane sa tri devojke za jedno vece u Fishmonger?s Arms, tako sto se sa jednom nasao u 7, drugom u 8 a trecom u 9, u nekom drugom baru. Prema tome moguce je.

Na svakom mestu poznat, ova ?ogromna, ali prijateljska osoba? , kako ga je jedan casopis opisao, upoznavanje jedan od njegovih glavni hobija, odmah posle rock and roll-a, i Konfederacije, naravno.

Neki su ga okrivljivali da je rasista, ali Stuart Colman, mi je jednom rekao da mu je zivot kad je bio mlad, spasio jedan Pakistanksi doktor, tako da cisto sumnjam.

Ron je mozda bio siromasan citav svoj zivot ali nikada skrt. Jednom prilikom kod njega sam slucajem rekao da imam neki kasetofon koji nazalost neradi.

?Ja imam jedan na tavanu ako hoces? rekao je. Nije bio los sa 3 brzine, jos uvek ga imam. Jednom mi je poslao neku vrstu rock and roll podsetnika ? listu vaznih dogadjaja vezanih za rock and roll (i Konfederaciju) u toku godine. I to isto imam, ali nije nikada izdato posto je ?ne samo on? umro malo posle toga.

Pominjanjem smrti dovodi nas do Ron-ove vlastite sahrane, farmerica, koznih jakni, zaljenika i postovalaca, kolone rocker-a i Tedsa, i pesme ?Three Steps to Heaven? kao himnom.

Sigurno se smejao iz groba kada se njegova poslednja poruka na traci zaglavila, i pocela da zavija. Jedan od nosaca sanduka se nije pojavio tako da je moja devojka predlozila da se ja ponudim na njegovo mesto. Svi nosaci sanduka su bili razlicite visine tako da se sanduk klatio gore dole prolazeci pored spomenika. Plasio sam se da nekako ne padnem i i nadjem u udarnim vestima te noci ?Teddyboy pritisnut sandukom na sahrani?.

Svi smo se pozdravili sa njim iako sam ja to vec obavio ranije, u mrtvacnici. Izgledao je drugacije nekako, posto su mu podsisali bradu tako da je licio na George Michael-a.

Moja devojka Jean, je predlozila da mu nesto dam za uspomenu, a posto nisam imao nista, napisao sam na papir ?prijatelj do kraja? i stavio ga u gornji dzep njegovog ?Drape kaputa?.

Prema tome sta je to ?Sunglasses Ron? uradio za rock and roll? Uostalom, nije nikada napisao niti otpevao pesmu, pisao za magazin, organizovao neki veliki sou, ili upravljao nekim klubom obozavalaca (osim njegovim).

Ipak Ron je ucinio mnogo tako sto je bio dobra reklama za zabavu i druzenje medju rock and roll entuzijastima; koristan ambasador svega najboljeg u muzici i oko nje. On nije imao nasljednika i ne verujem da ce ikada imati.

Do vidjenja Ron, i hvala ti na svemu. Prijatelj do kraja.

Neil Foster

Clanci iz Novina
____________________________________________________________
Sunglasses Ron

Posle duge bolesti, Ron je umro od raka u North Middlesex bolnici u Petak 9 Maja 1997-me. Imao je 53 godine.

Pre 30 godina Ron se preselio u London, iz Juznog Wales, bio je ambasador, ne zamo za Teds-e, nego i za muziku koju je volio ? Rock ?n? Roll. Tokom njegovog zivota Ron je stekao mnoge prijatelje u Engleskoj, Evropi, Americi, ali posebno u Nemackoj. Ron je bio osoba s kojom si uvek mogao popricati, i koji bi ti uvek pomogao u nevolji.

Bio je neponovljiv, neko ko nemoze biti zamenjen niti zaboravljen?.
1,2,3,4....Listen to the Teddy Boy Roar.
R.I.P. Sunglasses Ron - 11/6/43 - 9/5/97.

_____________________________________________________________
Sahrana

Ron Staples je uradio dosta za Rock and Roll, ukljucujuci mars u Downing ulici, protestujuci Radio One da posvete vise vremena Rock and Roll-u. Vec 1976 Ron je prozvan kralj Tedsa u Velikoj Britaniji. U Americi su ga zvali ?Predsednik Konfederativnih Zemalja Amerike u egzilu. Arhivista, administrator, buntovnik, veteran prvog posleratnog pokreta. Kaze poslovica ?Jedini Ted koga ja znam sto je imao ?Equity Card?, a jos uvek mu trebala, zato sto se pojavio u filmovima Buddy i That?ll be the Day i pomenut u seriji Mucke.

?Sunglasses? Ron je preminuo 22 Maja 1997, posle duge borbe sa rakom, u 53 godini.

Oni koji su bili na sahrani ce se secati da je to bila sahrana na koju bi Ron bio ponosan, sa Rock and Roll muzickim pozdravom ? Elvis?s American Trilogy, Buddy Holly?s Rave On i Eddie Cochran?s Three Steps to Heaven.

Sahrani je pristvovala velika masa obucena u kozne jakne, dosta motora, i stotine Tedsa hodajuci u koloni. Dolazeci na odrediste docekala nas je ?Rock Around The Clock?, i likovi kao ja i Sylvia Hopkins pocinjemo igrati ispred pogrebnog auta. Ova sahrana je ostavila duboke uspomene na sve koji su poznavali Ron-a. Pored su bili svi Ron-ovi prijatelji, rodbina, novinari, fotografi, i televizija koji su snimili citav dogadjaj. Ron je lako mogao biti clan kraljevstva, u stvarnosti bio je najpoznatiji Teddy Boy na svetu.

U kapeli, Capital Gold DJ je rekao: ?Bio si najveci ambasador Rock and Roll-a i sada si tamo sa velikanima. Hvala Ron bio si neprocenjiv.

Ron-ove zadnje reci su bile snimljene i pustene na zvucnike u crkvi ?Reci im koliko ih volim i reci im da se potrude oko sahrane?. Tako je i bilo, njegova zadnja zela se obistinila.

Ron svi su tuzni da te vise nema ali bar ces biti tamo sa velikanima kao Eddie, Elvis, Buddy i ostali.

?